Корак према добу полиглота
Усвајање више разних језика лакше је него што бисте помислили, пише Нил Маден
Уколико би Вам се неко обратио са „flisni me mua“, да ли бисте знали шта то значи, или бар на ком је језику? Отприлике 225 аутохтоних језика чини језичко наслеђе Европе богатим и разноликим, што је нешто вредно славља. Али, колико су Европљани добри у учењу језика својих непосредних (и посредних) суседа? Многи Европљани можда сматрају да је један језик сасвим довољан, али између половине и две трећине светске популације двојезично је до одређеног степена, док је значајан део популације „вишејезичан“, то јест, поседује вештине одређеног нивоа у више језика (разумевање, писање, конверзација итд.).
Вишејезичност је чак више у људској природи него једнојезичност. Милиони људи мисле да не знају ниједан језик осим свог матерњег; а ипак многи од њих поседују бар неки ниво знања неког другог језика. А шансе за учење нових језика данас су веће него икада. Да би нагласио и промовисао значај учења језика, Савет Европе установио је Европски дан језика (ЕДЈ), који се слави 26. септембра сваке године. Циљ ЕДЈ јесте промовисање „вишејезичности“, и ова појава није ни новина нити непознаница. То је ствар свакодневице за становнике Африке и Азије, али и норма у одређеним деловима Европе, конкретно у земљама Бенелукса, Скандинавије, као и у земљама медитеранских предела. Ово никако не значи да људи треба да стреме само и искључиво само нивоу „изворног говорника“. Циљ је да се људи оспособе за комуникацију, и да их други разумеју, а све у складу са сопственим потребама и захтевима. По најновијим истраживањима, енглески се показао као један од главних приоритета за највећи број људи који уче језике, и сваки трећи тврди да га може користити у комуникацији (извор: Евробарометар).
Ипак, не постоји ниједан разлог да се зауставите само на енглеском. Многи други језици такође представљају вредне изворе животних искустава, како на послу, тако и на путовањима. Једна од иронија глобализације јесте да је вредност енглеског угрожена – у времену када све више људи вешто барата данашњом лингвом франком , једину разлику чини познавање додатних језика. У свету образовања и пословања, изворни говорници енглеског мораће да се такмиче са кандидатима који поред свог матерњег језика поседују знање енглеског, а све чешће и пристојно знање и трећег и четвртог језика. Познавање језика доноси више од економске добити. Оно нам помаже да будемо отворенији ка другима, њиховим културама и ставовима, и потпомаже менталну флексибилност, омогућавајући нам да проширимо видике и сагледамо ствари из друге перспективе. Не треба да потцењујемо улогу коју учење језика игра у пружању увида у народе, културе и обичаје других држава. Људи који могу самоуверено да комуницирају са члановима других култура имају веће предиспозиције за толеранцију. Важно је имати на уму да једнојезичност значи да морате да зависите од језичке спретности и добре воље других људи. Учење другог језика представља више од усвајања корисне вештине – оно омогућава формирање поштовања и толеранције према другим разноликим личностима и културама.
Савет Европе покренуо је програм који је ту да помогне људима у процени нивоа сопствених језичих способности у страном језику. Циљ пројекта под називом „Европски портфолио за језике“ јесте да мотивише људе приказујући њихов рад на проширивању сопствених језичких вештина на свим нивоима, као и да служи као запис напретка који се може пратити по потреби (при преласку на виши ниво, или при тражењу посла итд). Табеларни систем помаже корисницима да тачно идентификују своје језичке вештине – разумевање, читање, конверзацију и писање – у складу са 6 европских нивоа. Ови нивои усвојени су од стране главних сертификационих тела у Европи, многих земаља чланица Савета Европе као и од стране Европске Уније, у складу са Европас (енг. Europass) шемом, чији је циљ лакше представљање и поређење личних способности и вештина појединаца међу земљама чланицама. Једно од главних начела Европског дана језика јесте ширење идеје целоживотног учења. Многи људи сматрају да су пропустили (или чак протраћили) шансу да усвоје нови језик у току школског образовања, и да је сад прекасно да поново крећу тим стопама, али није тако. По целој Европи, часови, програми и технике (од књига до компакт-дискова) доступне су за језичко усавршавање. Оно што често недостаје јесте мотивација да се превазиђе „страх од језика“. Многи људи развију своје језичке вештине тек након средње школе или факултета, што није изненађујуће, јер учење језика у школи често више изгледа као обавеза него као прилика. Тек када почнемо да истражујемо свет око нас, било пословно или приватно, схватимо вредност других језика. Као додатна мотивација стоји и чињеница да је учење сваког следећег језика лакше од претходног, тако да, када сте већ прешли прву препреку, и размишљате да почнете са учењем мађарског или кантонског, само напред!
Уколико желите да усавршите својe језичкe вештинe, или да сазнате више о Европском дану језика, можете погледати и следеће странице:
Успут, одговор на питање с почетка је „разговарај са мном“ на албанском.
Нил Маден тренутно живи у Стразбуру и ради као хонорарни новинар.