Мит или чињеница?

Мит

Док је ово можда тачно за мали број људи, већини грађана Европе је потребан још један језик поред њиховог матерњег, за образовање, посао – и разумевање култура.

Следеће питање

Највероватније мит

Постоји велика шанса да у ствари јеси. Пре неколико година се сматрало да двојезична особа треба да зна два језика веома добро и да буде матерњи говорник једног и „скоро матерњи“ говорник другог језика. Нови поглед на ово питање не поставља тако висока очекивања корисницима језика. Уколико разумеш рекламе, песме, поезију, знакове, изразе на другом језику, онда си вишејезичан – користиш више од једног језика да би разумео/ла поруку.

Следеће питање

Чињеница

„Више од 50 посто светске популације свакодневно функционише на два или више језика. Другим речима, вишејезичност, не једнојезичност, је норма. Постоји много разлога зашто је неко дво- или вишејезичан: родитељи који причају два језика; селидба у иностранство због посла; политичка миграција, када појединци и породице морају научити језик нове заједнице, одржавајући притом везе са родним крајем; образовање, у којем деца уче стране или друге језике у школи; дво- или вишејезичне заједнице, где се појединци свакодневно пребацују с једног на други језик; историјски догађаји попут „открића” у 15. и 16. веку која су довела до колонијализма, када је језик колонизатора, усвојен од стране народа, настављао преживљавати у локалној разлоникости.”
Најр Ибрахим (2015)

Следеће питање

Мит:

У ситуацијама када је матерњи језик деце енглески, ово би их остваљало једнојезичнима. То значи да би били ускраћени обогаћујућег искуства учења додатног језика. С друге стране, уколико деца причају само њихов матерњи језик и енглески, лишени су многобројних могућности које долазе са знањем других европских (и светских) језика. Ово утиче на будуће образовање и запослење.

Следеће питање

Мит

Истраживање је показало да учење више језика не шкоди деци ни у ком погледу – може их само учинити бољим у комуникацији и учењу додатних језика. Нека двојезична деца могу с времена на време да мешају граматичка правила или користе речи из оба језика у једној реченици, нпр.„quiero mas juice” [Желим још сока]. Ово је нормалан део двојезичног језичког развоја и не значи да је дете збуњено. До четврте године живота деца најчешће могу да раздвоје друге језике, али могу још увек повремено да спајају или мешају оба језика. На крају ће се научити да правилно одвајају оба језика.

Следеће питање

Највероватније мит

Ово не може бити даље од истине. Као учитељ или наставник, можете направити могућности за децу како би користили своје кућне језике. Позивајући их да повуку паралеле између циљног и њиховог сопственог кућног језика, можете на једноставан начин схватити о чему деца говоре, а можда чак и научити понешто од њих!

Следеће питање

Мит

Присиљавање деце на један језик на штету њиховог матерњег језика неће прозвести жељене резултате. Кућни језици деце пружају неопходну сигурносну мрежу те когнитивно средтсво, које користе за учење. Охрабривање употребе кућних језика олакшава развој вештина у језику/цима школовања, кућним и додатним језицима.

Следеће питање

Мит

Кућни језик/ци могу у ствари бити кориштени као основа за учење језика школовања и додатних језика. То такође деци даје језик за комуникацију са родитељима, његоватељима те можда и учитељима, док уче друге језике.

Следеће питање

Мит

Признавање кућних језика деце и било којих других језика, које они можда знају, учиниће да се осећају добродошло и цењено. Радећи у окружењу, где се осећају цењено и сигурно, допушта деци да буду више заинтересована и ангажована у свој рад. Отварајући врата учионице различитим језицима, животи и деце и учитеља/наставника могу бити обогаћени. Време потребно за укључивање језика деце биће награђено повећаним предностима у учењу језика уопште.

И како сте прошли?
Можда ће вас интересовати следећи линкови везани за ове и друге митове:
British Council
François Grosjean
Healthy Children
European Day of Languages - Language facts

Овај квиз је првобитно заснован на сајту Надахњујући учење језика у раним годинама Европског центра за модерне језике Савета Европе.