На Европски дан језика сви можемо боље да ценимо шта значи бити Европљанин/ка и славити своје јединство у различитостима.

Није случајно да је још 1599. године Микалој Даукша, издавач првих књига на литванском, написао у свом поглављу „Постиле“ Предговор добронамерном читаоцу, „То није до плодности земље, ни до разноликости одеће, ни до лепоте земље, нити снаге градова и двораца у којима народи живе, већ пре свега до чувања и употребе свог језика, који увећава и чува јединство, слогу и братску љубав. Језик је заједничка веза љубави, мајка јединства, отац грађанства, чувар државе“. Позивајући на унапређење и очување матерњег језика, он је с поштовањем говорио и о другим језицима.

Ове речи католичког свештеника хуманисте изражавају исте вредности које су навеле Савет Европе да 26. септембра 2001. године оснује Европски дан језика.

Језичка разноликост, из које се ствара изузетна културна извире разноликости, темељ је данашње Европе. Јединствени смо јер обраћамо пажњу на сваки језик, на његово очување, на његово ширење у јавној сфери. Поштовање свих језика, па и оних најмањих, осигурава наше заједништво и одржава у животу пројекат европског јединства, што показују и данашњи догађаји широм Европе.

Пре свега, европске школе, универзитети, образовни и јавни простори испуњени су сваки дан дивном полифонијом. Свако од нас ужива у звуку свог матерњег језика. Свако од нас жели да научи и друге језике.

Коначно, Европски дан језика је такође прослава демократије, слободе и солидарности. Кроз боље међусобно разумевање, можемо боље да пронађемо заједничка решења и да градимо заједничку будућност у којој су сви важни, јер сви обогаћују нашу матичну Европу. Негујмо овај дар језичке и културне разноликости, не само неговањем свог матерњег језика већ и учењем других језика!