Узрок ових потешкоћа су разни сложени лингвистички разлози почевши од механике језика и грла до једноставнијих разлога попут слагања самогласника или сугласника или слогова. Који год да је разлог у питању он омогућава некоме ко је флуентан у језику да одмах примети да ли је друга особа изворни говорник или није.
На пример, „Cabeleireiro“ је португалска реч за фризера или берберина. Оно што је чини тешком за изговор је чињеница да се „lei“ и „rei“ налазе једно поред другог у речи и имају сличан изговор као „ay“ у речи „lay“. „Następstw“, пољска реч за последицу састоји се од скупа од четири сугласника тако да је за изговор потребна одређена припрема.
„Serrurerie“, француску реч за бравара тешко тачно изговарају чак и они који вешти у фонетици.
Неке друге речи могу бити веома дугачке и морају се поделити попут немачке речи за број 555 – „Fünfhundertfünfundfünfzig“.
„Chiacchierare“, италијанска реч за разговарање, чаврљање, може да звучи као да се сриче али њен изговор је веома тежак због гласова „c“ и „ch“ који се по два пута понављају у њој.