en  fr  cs  de  et  el  es  ga  hr  it  pl  ro  sq  sk  sl  sv  nn  sr  bs  lt  mk  lb  nl  hy  pt  tr  da  bg  fi  hu  ka  lv  eu  ca  ru  gl

Често постављана питања о знаковном језику

01

Реч „глув“ понекад се пише великим, а понекад  малим почетним словом. Постоји ли неки посебан разлог за ово?

У контексту специјалног образовања, употреба великог слова „Г“ у речи „Глув“ означава да особа припада  заједници Глувих и користи аутохтони знаковни језик као први језик или језик избора. Употреба малог почетног слова означава особе којима је медицински утврђен губитак слуха, али које себе не сматрају делом заједнице Глувих, или који не користе аутохтони знаковни језик. (погледајте „Знаковни језици у образовању у Европи – прелиминарна истраживања“, Лорејн Лисон, Даблин. Савет Европе. 2006)

02

Да ли су сви корисници знаковног језика глуви или наглуви?

Не.  Деца Глувих и Наглувих такође често уче знаковни језик; матерњи знаковни језик њихових родитеља биће им први језик, пре било ког усменог језика; родитељи и рођаци Глуве и Наглуве деце уче знаковни језик да би олакшали комуникацију. Такође, одређен број људи учи знаковни језик у слободно време, било због тога што желе да постану преводиоци,  имају пријатеље који га користе или су једноставно заинтересовани за језик.

03


Да ли постоји само један, универзални знаковни језик?

Не, не постоји. Постоји више варијанти и једна држава може имати и више од једног знаковног језика, баш као што је случај и са усменим језицима. На пример, постоје два знаковна језика у Белгији (белгијски француски знаковни језик и фламански знаковни језик) или у Шпанији (шпански знаковни језик и каталонски знаковни језик). Такође постоје различити знаковни језици у земљама које користе исте усмене језике, као што су Уједињено Краљевство и Ирска. Ово је последица различитих историјских дешавања која су пратила развој усмених и знаковних језика.

04

Да ли постоје „породице“ знаковних језика (као на пример романска и словенска за усмене језике), које би омогућиле међусобно споразумевање?

Да, постоје језичке породице у оквиру знаковних језика. На пример, неко ко познаје немачки знаковни језик лакше разуме  аустријски или холандски знаковни језик од неког ко познаје италијански знаковни језик. Насупрот томе, британски знаковни језик веома се разликује од  осталих европских знаковних језика и повезан је једино са аусталијским.

05


Да ли постоји нека међународна верзија знаковног језика која би могла бити „лингва франка“ (лат. lingua franca)?

Постоји међународни систем споразумевања познат као „Међународни знак“ (енг. International Sign (IS)) који се редовно користи на конференцијама и састанцима где учесници не деле заједнички знаковни језик. Овај помоћни језик заиста се користи као лингва франка међу корисницима знаковних језика из различитих земаља, такође и у спонтаном разговору. Нажалост, не може се поредити са Есперантом, како овај систем није језик сам по себи – не поседује устаљена граматичка правила нити речник, ослања се углавном на гестикулацију која има значење само у одређеном окружењу и користи речник матерњег језика корисника. Ово значи да се знаци објашњавају и да се често више знакова користи у описивању једног појма како би се осигурало споразумевање.

06


Да ли знаковни језици представљају само приказ изговорених/написаних речи?

Не. То су пуноправни језици са сопственом граматиком и синтаксом. Баш као и у другим језицима,  и у њима се могу наћи идиоми и речи/знакови  које је тешко или немогуће превести на неки други (знаковни) језик.

07


Постоји ли стандардизована форма означавања за сваки језик, и постоје ли различити дијалекти, као код усмених језика?

Било је покушаја да се знаковни језици из целе Европе стандардизују.  Као и са усменим језицима, ови покушаји нису били успешни и дијалекти још увек постоје. Ово је делом због чињенице да школе за Глуве и Наглуве у различитим деловима земље често користе различите знакове за боје, месеце и  дане у недељи, што се касније устаљује употребом.

08

Колико људи из држава чланица Савета Европе  користи знаковне језике?

То је тешко прецизирати. Нема поузданих статистика у свакој држави чланици. Процена Европске Уније је да постоји 750 хиљада Глувих и Наглувих корисника знаковних језика. У просеку, Глуви и Наглуви корисници знаковног језика чине 0.1% укупне популације одређене земље. Ово не укључује људе који уче знаковни језик као други језик нити децу или друге чланове породице Глувих и Наглувих. У Финској се број корисника процењује на 5 хиљада, у Француској на 100 хиљада, а у Румунији на 20 или 30 хиљада.

09

Да ли су знаковни језици повезани са документом Савета Европе под насловом „Заједнички европски референтни оквир за учење, наставу и вредновање језика" (енг. CEFR ), који је преведен на 35 језика?

Министарство просвете Француске адаптирало је одређене делове француске верзије Оквира на француски знаковни језик, конкретно заједничке нивое и дескрипторе.

10

Да ли постоји начин записивања знаковних језика?
Да, знаковни језици могу се записати на више начина. Не постоји стандардизовани начин транскрипције, али се често користи Хамбуршки систем записа (енг. HamNoSys), који користи одређене симболе за описивање положаја и покрета руку. Још један систем који функционише на сличан начин јесте SignWriting. Поред ових система, користе се и „глосе“, тј. тумачења знакова помоћу комбинације речи, скица са изразима лица и граматичких наставака, било изнад речи или у облику префикса. За додатне информације молимо посетите:http://www.signwriting.org/, или http://assets.cambridge.org/97805216/37183/sample/9780521637183web.pdf (поглавље о „конвенцијама“), или http://www.sign-lang.uni-hamburg.de/projects/hamnosys.html

11

Где бих могао/ла да сазнам више о знаковним језицима и како бих могао/ла да научим један?
За ове информације најбоље би било да контактирате Ваше национално Удружење глувих и наглувих. Информације о свим Удружењима глувих и наглувих особа у ЕУ можете пронаћи на интернет страници Европског савеза глувих и наглувих (енг. EUD): http://eud.eu/EUD_Members-i-159.html (карта). Више информација доступно је на интернет страници Светске федерације глувих и наглувих: http://www.wfdeaf.org/members/ordinary-members/list-of-members.

Желели бисмо да захвалимо Марку Витлију и Аники Пабш из Европског савеза глувих и наглувих (EUD - www.eud.eu) на њиховом знатном доприносу овом одељку.